Ako postoji planina na kojoj možeš da hodaš satima, a da ti se čini da si sve vreme sve dalje od civilizacije, onda je to Stara planina. Na krajnjem istoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom, prostire se jedan od najsurovijih i najlepših planinskih predela naše zemlje. Ovde nema potrebe da tražiš jednu glavnu atrakciju, jer Stara planina svoju priču gradi kroz visoke vrhove, ogromne pašnjake, guste šume, kanjone, vodopade, izvore i sela koja su ostala duboko povezana sa planinom.
I možda je upravo to ono što je čini posebnom.
Stara planina nije planina koju samo obiđeš.
Ona je prostor kroz koji prolaziš.
Kada se udaljiš od naseljenih mesta, pejzaž počinje da se menja. Šume ustupaju mesto prostranim travnatim padinama, staze se penju prema grebenima, a ispred tebe se pojavljuju široki vidici prema planinskim masivima. Na višim delovima gotovo da nema ničega što bi zaklonilo horizont.
Tu se nalazi i Midžor, najviši vrh Stare planine na teritoriji Srbije, visok 2.169 metara. Ali čak i ako nemaš ambiciju da osvojiš vrh, dovoljno je da kreneš prema njemu da bi shvatio karakter ove planine.
Što se više penješ, sve je manje stvari koje te podsećaju na svakodnevni život.
Ostaju samo trava, kamen, vetar i nebo.
Planina vode
Stara planina ima jednu osobinu koju ne možeš da ignorišeš – vodu.
Potoci se spuštaju niz planinske padine, reke usecaju klisure, a na mestima gde se teren naglo obrušava nastaju vodopadi.
Najpoznatiji među njima je Tupavica, vodopad visok oko 25 metara, smešten u blizini sela Dojkinci. Voda se obrušava preko tamnih stena i stvara jedan od najprepoznatljivijih prizora Stare planine.
Ali Tupavica nije jedini razlog zbog kog treba istraživati ovaj kraj.
Tu su i Piljski vodopad, jedan od najviših vodopada Srbije, zatim Bigar, Rosomački lonci i brojni manji slapovi i izvori koji se pojavljuju duž planinskih dolina.
Zbog toga je Stara planina odlična destinacija za one koji ne žele da im se izlet završi na parkingu pored jedne atrakcije.
Ovde možeš da napraviš celu rutu.
Jedan dan – jedan vodopad.
Drugi dan – drugi pravac.
Treći – vrh i greben.
I svaki put izgledaće kao da si otišao na drugo mesto.
Midžor – gore gde se horizont otvara
Midžor nije samo najviša tačka Stare planine u Srbiji.
To je mesto gde planina pokazuje svoju širinu.
Uspon prema vrhu prolazi kroz otvorene planinske predele, a kako se približavaš grebenu, šuma polako nestaje i ostaje prostranstvo koje daje potpuno drugačiji osećaj nego hodanje kroz dolinu.
Na vrhu nema potrebe za velikim objašnjenjem.
Samo pogledaš oko sebe.
I shvatiš koliko je Stara planina velika.
Za uspon treba birati odgovarajuću rutu i proveriti vremenske uslove, jer se vreme na višim delovima planine može brzo promeniti.
Babin zub – kamen koji je postao simbol Stare planine
Ako je Midžor najviša tačka, Babin zub je jedan od najprepoznatljivijih simbola cele planine.
Karakteristične stene iznad Babinog zuba daju ovom delu Stare planine izgled koji se teško može zameniti sa bilo kojom drugom destinacijom u Srbiji.
Zimi je ovaj deo poznat po skijanju, ali kada nestane sneg, priča se menja.
Tada se otvaraju planinarske staze i mogućnosti za istraživanje okolnih grebena, livada i šuma.
I ono što je tokom zime teren za skijaše, tokom leta postaje teren za planinare, fotografe, bicikliste i sve one koji žele da provedu dan na otvorenom.
Ali pravi dragulji su mnogo niže
Najlepši deo Stare planine možda nisu njeni najpoznatiji vrhovi.
To su doline.
Dojkinci.
Topli Do.
Temska.
Rosomač.
Sela i putevi koji vode prema mestima gde planina počinje da pokazuje svoju tišu stranu.
U okolini Dojkinaca možeš krenuti prema Tupavici, dok područje Toplog Dola predstavlja polaznu tačku za neke od najlepših planinarskih ruta na Staroj planini.
A onda postoji Rosomački lonci – kanjon koji je voda usekla u krečnjačke stene i koji izgleda kao da je napravljen od ogromnih kamenih ploča.
To je jedan od onih predela gde ne moraš da radiš ništa posebno.
Samo hodanje kroz kanjon već je doživljaj.
Stara planina nije samo priroda
Ako želiš da je razumeš, moraš da obratiš pažnju i na ljude koji su vekovima živeli ovde.
Tradicionalna sela, stara arhitektura, običaji i način života predstavljaju deo identiteta Stare planine. Posebno je zanimljivo što su pojedina sela i danas okružena ogromnim prostorima koji nisu izgubili svoj tradicionalni karakter.
A onda shvatiš da je ovo planina koja nije samo prirodni prostor.
Ona je i kulturni pejzaž.
Ljudi, stoka, pašnjaci, stari putevi i planinske kuće vekovima su bili deo iste priče.
Zato Stara planina ima drugačiji osećaj od mnogih turističkih centara.
Ne deluje kao da je priroda napravljena za turizam.
Deluje kao da je turizam samo pronašao put do nje.
Kada Stara planina dobija svoje najbolje lice?
Ako želiš vodopade, zelene pašnjake i duge planinarske ture, proleće, leto i rana jesen su odličan period za istraživanje.
Proleće donosi mnogo vode i buđenje planine.
Leto otvara visoke pašnjake i duge dane.
Jesen pretvara šume u potpuno drugačiji pejzaž.
A zimi Stara planina postaje ozbiljnija i surovija, sa snegom na višim predelima i mogućnostima za zimske sportove u području Babinog zuba.
Ipak, za svaku turu na višim delovima planine treba proveriti prognozu i stanje terena. Stara planina nije mesto za potcenjivanje vremenskih uslova.
Zašto bi trebalo da odeš?
Ne zbog jedne fotografije.
Ne zbog toga da možeš da kažeš da si bio na Midžoru.
Ne čak ni zbog Tupavice.
Idi zato što je danas sve manje mesta na kojima možeš da hodaš nekoliko sati i da oko sebe vidiš toliko malo tragova grada.
Idi zbog osećaja kada se nađeš na planinskom grebenu.
Zbog zvuka vode u dolini.
Zbog magle koja se spusti preko šume.
Zbog pogleda sa Babinog zuba.
Zbog sela koje se pojavi iza sledeće krivine.
I zbog onog osećaja kada shvatiš da si tokom celog dana gledao više u prirodu nego u ekran.
Stara planina ne pokušava da bude najmodernija, najpopularnija ili najglasnija.
Njena prednost je upravo suprotna.
Ostala je svoja.
A možda je to danas jedna od najvećih avantura koje možeš da pronađeš.
Ako tražiš Srbiju koju još uvek možeš da istražuješ, a ne samo da posećuješ – počni od Stare planine.